:: Bratski gradovi ::

Suresnes - Kragujevac

Suren je grad od 40 000 stanovnika. Nalazi se u zapadnom pariskom predgradju odmah iza bulonjske sume i pored poslovnog kvarta La Défense. Veliki broj parizana i gradjana pariskog regiona prolazi kroz Suren na putu ka svom radnom mestu. Brojne zelene povrsine, pesacka zona u centru grada veliki broj restorana cini grad privlacnim za zivot i rad.

Istorija

Suren je jedno od najstarijih naselja u pariskom regionu. Nalazista pokazuju da prvi stanovnici poticu jos iz Bronzanog doba.

Na pocetku Suren je bio malo seoce u doba Sarlmanja, nakon toga dobija svoju teritorijalnu nezavisnost. Nalazi se na samo 5 metara iznad nivoa Sene.

U XVII-tom veku grad je prolazno mesto za hodocasnike koji na putu ka brdu Mon-Valerian camcima prelaze Senu. Do XIX-tog veka Suren zivi od poljoprivrede bazirane na uzgajanju vinove loze.
Krajem XIX-tog i pocetkom XX-tog veka grad se industrijalizuje. Uz senu se konstruisu fabrike automobilske industrije, aeronautike i za vreme prvog svetskog rata fabrike za proizvodnju granata.

Predsenik opstine od 1919 do 1941 Anri Selie pripadnik socijalisticke partije, je puno doprineo u radu da grad postane mesto gde se kvalitetno zivi. Posebni akcenat je pridavao izgradnji skoli pod otvorenim nebom. Danasnji Suren je rezultat mnogobrojnih renoviranja i rekonstrukcija koja su pokrenuta posle drugog svetskog rata.

Kulturno istoriska bastina

Vinogradi

Vinogradari su oduvek imali status jednak zanatlijama. Posedovali su vinograde isto kao i burzuji, kraljevski funkcioneri i aristokratija. Parcele su bile okruzene zidinama da bi se zastiti prinosi, a cuvanje su osiguravali sami vinogradari.

U XVIII-tom veku, burzuji ustupaju deo vinograda u korist seljaka, sto drasticno povecava njihov broj. Strasna zima 1709 godine unistava svu vinovu lozu, koja je zamenjena novom ne tako visokog kvalitea. Samim tim opada i interesovanje za Surensko vino.

Osamdesetih godina, vinogradi ponovo zauzimaju priznato mesto u Surenskoj svakodnevnici. Znatne investicije omogucavaju nabavku materijala visokog nivoa. Povrsine vinograda su uvecane za trecinu. Novi cokoti sardonea su usmereni poboljsanju ukusa vina. Danasnja proizvodnja je oko 6000 i predvedja se stalno povecanje u narednim godinama. Izvrsna mesavina suvinjona, semijona i sardona cini surensko vino najkvalitetnijim u citavom pariskom regionu. Svake godine berba grozdja se slavi na veliko zadovoljstvo gradjana a narocito ljubitelja vina.

Mon Valerian

Vec od XV-tog veka na planini Mon Valerian (162 metra nadmorske visine) se smestaju prvi monasi da bi se potpuno posvetili molitvama i meditaciji. 1554 godine Gijmet Fosar je prva monahinja koja nalazi utociste na vrhu planine.

Od 1634 na inicijativu Uber Sarpantiea profesora teologije i poznatog proroka, Mon Valerian postaje mesto hodocasca.

Religiozni duh prestaje sa restauracijom 1815 godine. Na vrhu planine je 1840 konstruisana tvrdjava, namenjena odbrani Pariza. Njena pozicija ugrozava pruske trupe za vreme rata 1870. Istoriska ironija cini da nakon sto je utvrdjenje bilo simbol otpora Prusima, u drugom svetskom ratu postaje mesto gde su obavljane likvidacija clanova otpora.

Danas je objekat jos uvek u vlasnistvu vojske i predstavlja centar veze kao i muzej vojne kolombofilije (prenosenje poruka putem goluba pismonosa). Od religiozne proslosti ostaju i dva groblja iz XIX-tog veka danas napustena.

Na padinama Mon Valerian se od 1919 takodje nalazi i americko vojno groblje kao i memorijalni centar.

Americko vojno groblje

1917 godine predsednik opstine Surena poklanja americkoj vladi teren "Tertre et des Terres Blanches" koji se nalazi na padinama Mon Valerian, velicine 3 600 kvadratnih metara. 1918 povrsina je uvecana na 8 300 kvadratnih metara da bi u 1919 godini dostigla 12 497 kvadratnih metara.

Inaguracija groblja je obavljena 30 maja 1919 u prisustvu predsednika Wilsona, gerala Persinga i marsala Fosa. Na groblju su sahranjeni vojnici poginuli u ratu izmedju 1914 i 1918. Polozena su tela 1541-nog vojnika. 13 septembra 1952 su sahranjena jos 24 nepoznata vojnika poginulih za vreme drugog svetskog rata.

30 maja svake godine na "Memorial Day", predstavnici americke i francuske vlasti odaju pocast borcima protiv totalitarizma.

Skola pod otvorenim nebom

Konstrukcija skoli je bazirana na ujedinjenju cistog vazduha i maksimalne osvetljenosti prostorija. Prioritet je borba protiv losih uslova zivota i razvoja tuberkuloze, sto omogucava deci mnogo bolji intelektuelni i fizicki razvoj.

Skola u Surenu napravljena izmedju 1934 i 1935 po planu Ezena Bodana i Marsela Loda je najlepsi primer. Zasticena sa severne strane visokom fasadam kroz koju su useceni ulazi, ucionice su orjentisane prema parku. Ostale tri ostakljene strane orjentisane prema jugu su u formi harmonika vrata koja svojim sklapanjem omogucavaju odrzavanje nastave pod otvorenim nebom, zahvaljujuci strujanju toplog vazduha.

Nezavisno od temperature, deca treba maksimalno da iskoriste cist vazduh. Casovi u hladovini drveca, na terasama, nastava izvan prostorija, odmor i spavanje u suncanoj basti, obroci i uzina u dobro prozracenim prostorijama cak pod otvorenim nebom.

Bodoan i Lod su radili na kreaciji skolskog namestaja prilagodjenog specificnim uslovima nastave. Upotreba prakticno nerdjajuceg aluminijuma u njihovim istrazivanjima dozvojlava kreiranje predmeta izuzetne cvrstoce, lakoce. To omogucava da djaci cak i najmladji mogu sami da ih transportuju.

Skola je danas proglasena istoriskim spomenikom i u njoj se nalazi C.N.E.F.E.I., Centre National d'Etudes et de Formation pour l'Enfance Inadaptée.

industrija

1893 preduzece "La Gallia" zapocinje proizvodnju celicnih cevi bes varenja, praktikujuci razvlacenje i kovanje metala.

Senski departman prvi industriski region Francuske krece u svoju industrijalizaciju po zavrsetku rata. Suren favorizuje industrijalizaciju aeronautike, automobilske industrije i radio tehnike. 1915 godine Lui Blerio konstruise ogromanu fabriku i time utemeljuje bazu Francuske aeronauticke industrije.

Sledeci Blerioa mnogobrojne zanatske radnje se pretvaraju u fabrike. Darak koji za deset godina prerasta iz male radnje u fabriku povrsine 22 000 kvadratnih metara, kao i Latil i Talbot koji ne prestaju da se uvecavaju. Citroen takodje instali deo svojih pogona. Saurer zapocinej 1910 godine proizvodnju kamiona i autobusa. Takva ekonomska mutacija izaziva naglo uvecavanje industriske aktivnosti, povecanje buke i rada do kasnih vecernjih sati sto provocira masovno iseljavanje stanovnista iz tih kvartova.

Industijalizacija grada se obavlja i u domeni luksuznih proizvoda. 1905 Coti kreira parfem izuzetnog kvalitea koji ujedinjen sa flasicom Lalik sirom sveta krasi Francuskau industiju. Tokom vremena neka od velikih imena su nestala sa industriske scene kao Koti Sorer ili Volnaj. Druga su promenila ime. Blerio se transformisao u Aerospasial gigant moderne industrije.

Ekonomija

Zaposlenost u siframa je : 24 256 zaposlenih (31/12/2000) od toga 20% su Surenjani, 66% radi u servisnim kompanijama, 14% u komercu, 13% u indistiji, 4% u gradjevinarstvu i 3% u transportu.

Nezaposlenost je 6,1% (31/12/2001). Sto predstavlja 1 509 nezaposlenih, od toga 37% sa visokom skolskom spremom i 32% su na zavodu za zaposljavanje vise od godinu dana.

U gradu je registrovano 751 zanatlija, kao i 1 576 kompanija instaliranih u Surenu do 01/07/2002.

Suren sadrzi veliki broj malih preduzeca. 77% imaju manje od 10 zaposlenih, 18% izmedju 10 i 50 i 5% vise od 100 zaposlenih.

137 novih preduzeca je registrovano u 2000-toj godini i 130 u 2001-toj.

Nekoliko najznacajnijih preduzeca instaliranih u gradu :

Aérospatiale
Activ-Card
Benchmark Group
B.P.B. France
Compagnie Générale Maritime
Compagnie Maritime d'Affrètement
Dassault Aviation
Dassault Systèmes
Desk
Dragon Rouge
Emap France Fender France
Giravions Dorand Industries
Griffith Laboratories
Extrême Agency
Hôpital Foch
I.E.R.
Institut de Recherche Servier
N.C.H. International
Origin France
Perfect Technologies
Philips
Planfax
Renault V.I. S.A. Solvay pharma LTM
Saunier Duval Electricité
Savour Club
Sogitec
Studio Guillaume Tell
Studio Méga
NTL France
Symantec France
Tectis
VNU Publications
Whirlpool

Pocetak stranice